Neobična slika protekle jeseni na Cetinju u očima savremenog đetića, učenika šestog razreda osnovne škole

Deda jurio babu sekirom, a ujak ubio rodu; branila se ka čovjek


Počela je jesen u našem gradu. Umrlo je više ljudi. Kao i u svakoj jeseni meni ih je žao, ali Živku Orlanidju baš i nije. On često kaže da tako mora i treba. A kad mu je brata majka gađala međ rogove nije tako mislijo.

Domaćice spremaju zimnicu. Ja sam srećan. Grad je pun lišća a tata kaže da bi smećari trebali da idu u kurac jer ovo je već treća jesen kako ništa ne rade. Od ove jeseni nam strašno faljiva struje u kuću, pa mama kaže za elektrodistributere to su jedna govna, a nije tako mislila na tom načinu kada nam je kuća bila puna struje.

Ove jeseni i ja sam kao i mnogi drugi smo se zaljubili u istu curu. To je mala od pašenoga - Vera. Ja je zovem Vjera jer me stid da se odvajam od društva. I ove jeseni ptice su pošle ka jugu. Rode i vrapci i slavuju su ostali. Meni ih je žao jer su one male i nezaštićene, pa bi ih mnogi ubili namrtvo. Djed kaže da su one ptičiji proletarijat, a nije tako mislio kad mu se roda posrala na fiću, pa je tada jurio do Špadijerskog vrha. Djed je tad slomio nogu, a tu rodu je ubio ujak Vlado dva dana poslije golijama rukama.

On kaže da se branila ka čovjek. Meni je bilo žao a žao mi je i djeda koji je slomio nogu. Ali mi je žalije rodu jer je djed živ a roda ne, a mislim da bi rodi bilo milije da je ujak Vlado slomio nogu, a da je ona ubila djeda pod Špadijerski vrh. Mada bi meni bilo mrznije. Ja isto mislim da bi najbolje da se ujak Vlado posra djedu na fiću i da ga je djed ubio sjekirom, ka što je htio babu jedan put, a da se roda ne miješa. To je radi toga što me ujak Vlado (rak ga izijo) slepio u glavu kad sam prnuo pred direktorom Oboda pa ga je bilo stid od mene. Od kad je ubio rodu još mi je mrzniji.

Brat od tetke mi Vojo, je ka svake jeseni kupio petarde kod Paljevića u Donje Polje. Oni nemaju para za ljeb pa prodaju petarde. Meni ih je žao. Baba kaže da su dobri ljudi, a nije tako mislila kad su joj zapalili garažu đe je djed i njegovi penzioneri igra fircik u pare. Jesen mi je još draga radi strika Velja što dolazi sa broda. Svaki put s broda dovede novu strinu, pa ode na brod. Poslije ih mi teško izbacimo iz kuće. Nedo kaže da te žene šiljemo kod njega jer mu ih je žao da se svade s majkom po vas dan. A nije tako mislio kad mu na kocku u Pećinu pošle tri plate pa je ijo u našu kuću. Ne znam šta bi još pisa o jeseni. Još sem da je volim i njeni plodovi nama djeci daju vitamine da bi smo postali jaki

Radenčević Slaven VI/3


Povratak na:   DeChuck's HoMe

Valid XHTML 1.0!